___Pirates__

Drugi dio mape

Ljudi, ja nisamm duugo pisala. Sorryte. Imah problema s internetom. Ali ja neću moć često pisat ni komentirat...vikendima da. Pusa..

Jack je te noći, dok su svi spavali, lokot tamnice razbio pištoljem. Začudila sam se kako ih pucanj nije probudio, ali nije. Tiho, po mjesečini pokušavali smo hodati sve tiše jer su velike, debele brodske daske glasno škripale.
Nick je gunđao i upitao Jacka:"Otkud ti pišolj? Nisu li nas pregledali i zapljenili nam sve oružje?"
No Jack mu nije odgovorio. Na palubi nije bilo gotovo nikoga. Kao da su nestali-ili su u kabinama? Štkogod, dobro za nas. Hodali smo do ruba broda. Zamalo sam pala preko stare bačve. Nas devet spustilo se u Badlaught, na čelo s Jackom. Taj je brod bio prazan i lako smo zauzeli položaje, po mom, čak prelako. Jack se u zadnji čas okrenuo.
"Moram po još nešto u brod mornarice...pričekajte" rekao je i otišao.
"Ne čini li ti se da je premirno? Prepusto? " upitala sam Nicka koji je već zauzeo svoj položaj na jarbolu.
"Psst! Tiše, ni ne znam kako nam je uspjelo ovako neprimjetno šmugnuti, ne moramo sad...ali jest pusto, kao da mornari papčine i nisu tu." rekao je kroz smijeh.
"Ne zovi ih tako."
"Hej, eno Jacka!" viknuo je Frank. Jack je nosio neku veliku mapu u rukama i trčao je prema nama.
"Sve ćeš ih probuditi!" viknuo je ljuto Frank.
"A..mislim da neću. Oni, oni ni nisu tu. Nema nikoga." šaptao je spremajući mapu u džep.

Isplovili smo sa začuđenim mislima. Gdje su dovraga svi nestali? Izgleda da je to...sreća, zar ne?
Ušla sam u brodsku kuhinju zjevajući. Ne znam koji nam je smjer, ali ni to mi tad nije billo bitno. BIla sam umorna od svega.
"Hej, bok."
Netko je rekao. Skočila sam, glas ispred mene, u sjeni, nije mogao pripadai marnaru ali me prepao jer sam znala da na Badlaughtu nema druge žene osim mene.
"Tko si ti?"
"Ja...još iz Bahtma, ja..ja sam Lin May." rekla je i izašla iz sjene. Bila je to sitna, niska, ali lijepa kineskinja kratke kose. Nije djelovala opasno. Štoviše, sviđala mi se.
"Otkud? Ti si sljepa putnica?"
"Aha. Ostala sam ovdje kada je došla mornarica, zar vi..."
Htjela sam čuti što je htjela reći ali glasan udarac i prasak iza mene zausavili su i mene i nju. Jack je sa zaprepaštenim izrazom lica stajao na vratima i zurio u Lin. Šest tanjura mu je ispalo iz ruke i razbilo se po podu.
"Odkud ti tu?" upitali su jedno drugo gotovo u istom trenu.
Ništa mi nije bilo jasno. Oni se poznaju?
"Imaš li je? Drugi dio?" JAck je rekao sa širokim osmjehom.
Tada mu je Lin prišla, pošteno ga ošamarila, a ja sam prasnula u smijeh. Bilo je kao da gledam kazališnu predstavu.
"Gade! Ja, ha? Zato sam i bila tamo da bi tebi od Grebrica izmamim drugi dio?"
"Jack, Lin, dosta. Što se događa?" Zašutili su i pogledali se.
"Ništa." šapnuo je Jack.
"Plovila sam s Jackom. Bili smo u potrazi za mapom Grebrickih otoka. Jack se domogao jednog dijela karte. Ja, mene je poslao, da od Grebrica osobno uzmem drugi dio. Nisu me čekali, isplovili su drugi dan ostavivši me tamo da crknem, jel, Sparrow?"
"Ne. No, imaš li drugi dio karte? "
"Da, ali..."
Tada smo začuli glasne topove. Po drugi put u dva dana začuli smo uzvik "Mornarica!". No nisu li svi mornari do prije pola sata bili iščeznuli? Sad imamo i slijepu putnicu, koja je Jacku nabavila drugi dio neke karte. A sad su mornari došli, krećemo li u borbu? Mislim da ću početi pisati dnevnik. Za svaki slučaj.
- STISNITE NA PLAY

24.11.2006. | 11:56 | 6 K | P | # | ^

Trebali bismo?

Bilo je to skroz mirno jutro. Malo hladno, pogotovo na palubi, ali skroz podnošljivo. Okrećući se tako u svojoj mreži bacila sam pogled na ostalu posadu. Svi su spavali i hrkali u svojim mrežama, osim Nica. On je bio na podu jer se još nije priviknuo na mrežu.Naš brod, Bedlaught, plovio je mirno.
Mickosov uzvik nas je sve probudio. Skočili smo na noge.
"Mornarica! Mornarica na vidiku!!"
Neki su užurbano primili oružje, a Frank je okretao kormilo. Nismo imali mnogo vremena, taj ogromni brod s velikim, bjelim jedrima jurio je u našem pravcu. Izvukli su topove.
NAša mala posada nije imala šanse. Koji je bio peh da nas dan nakon što nas opljačkaju drugi gusari (preuzmu naš pljen) sad zapadne i mornarica. Ali dakako da smo se borili. Ali jučerašnji rum i to što ih je bilo peterostruko više, davalo im je ogromnu prednost.
Većina posade se predala, pa i ja. Bojala sam se. Kada su nas pozatvarali u tamnicu(zatvor) na njihovom brodu, shvatili smo da nismo jedini gusari tamo. U toj maloj, zagušljivoj prostoriji, s stropom od rešetka, nalazilo se još devetoro ljudi.
"Prokleti bili! A mapa? Sve su uzeli, gadovi.." šaptao je čovjek s crnom kosom. Pogledala sam ga s bolje.
"Jack?" upitala sam s nevjernicom. Zbunjeno je podigao glavu. Nije me prepoznao. Naravno, kada sam imala gusarsku, mušku odjeću, te sam skroz bila obućena kao gusar. Šapnula sam mu: " To sam ja, Ashannrya"
"Ha? Ashy? Drago mi je da te vidim" rekao je.
"Ksno je za slavlje, čeka nas vješanje" uzviknuo je potišteno NIck. On je oduvjek bio pesimist.
"Ne, mali...ne..." rekao je Jack i ustao. Hodao je u krug po prostoriji razmišljajući.
"Vaš brod...je li čitav?" upitao me.
"Da, nema velike štete na njemu.Ali mornarica ga je preuzela. Tu plovi iza nas. Zašto?"
"Možemo preuzeti..hm..vratiti vaš brod. Možemo svi otići..." viknuo je pun nade.
"Heh, je baš," čulo se iza njega. Nitko nije ni pomišljao da bi to bilo moguće.
"Znate li vi tko sam ja?" upitao je ostale članove posade u kojoj sam bila. Nick je jedini znao, a ostali su ga smješno pogledali"Trebali bismo?" upitali su ga.
"Naravno! Ja sam kapetan Jack Sparrow!" rekao je.
Nasmijala sam se. Ostali su ga samo zbunjeno pogledali i pitali se tko je sad pak taj..no ja sam znala da cemo, uskoro, opet biti na palubi Bedlaught.